Зашто Европска унија инсистира да Србија буде жртва генетски модификоване хране

0
88
Podelite ovo sa prijateljima

Потроваће нас као мишеве

Светска здравствена организација је још 2015. године означила Глифосат као “вероватно канцероген за људе”. Бројне научне студије доказале су да је ова супстанца отровна за човека. Али, Глифосат је дозвољен за употребу у Србији, а увозник и продавац је МК група тајкуна Миодрага Костића који узгаја законом забрањене генетски модификоване сорте у Србији, али га Министарство пољопривреде не санкционише! Ово је, на жалост, само један од многих отровних агенаса које режимски мултимилионери увозе у Србију на велико. Последице су јасне. Што више неизлечивих болести и смртних случајева, то је за њих већи профит.

Мерсиха Хаџић

Увек проблематични тајкун Миодраг Костић, званично је власник 29.000 хектара најплоднијих војвођанских ораница, и званични је заступник злогласне компаније Монсанто за Србију. Монсанто је највећи светски произвођач ГМО сорти. Званично Костић не увози и не узгаја ГМО од Монсанта. Његова МК група је раније медијима саопштила да су сорте које од Монсанта увози у Србију искључиво оне генетски не модификоване. На жалост како Магазин Таблоид сазнаје, те наводно не модификоване сорте нико није и заиста тестирао да ли је над њима урађена генетска модификација, већ се Костићу и Монсанту верује на реч.

– Кад само прошле године у Србији извршили контролу 1.100 парцела, послали смо узорке на лабораторијско испитивање. Послато је 11 узорака, и код свих је потврђена генетска мутација. Против власника парцела, тада само поднели прекршајне пријаве надлежним судовима. Све се завршило на томе, а ми више нисмо ишли у нове контроле. Тако нам је наређено одозго, прича за наш магазин инспектор Министарства пољопривреде који је тражио да остане анониман. Према његовим речима ГМО усевима уопште није тешко ући у траг, довољно је пратити трагове оних који увозе, купују и користе хербициде на бази глифосата.

Глифосат је основна компонента готово свих најпродаванијих савремених хербицида, а измишљен је за потребе генетски модификованих житарица 1970.године у компанији Монсанто. Они су га на тржиште пласирали у злогласном хербициду “Роундап”. Патент за тај производ је истекао у Америци 2000. године, сада га производе сви велики произвођачи.

Светска здравствена организација 2015. године га је означила као “вероватно канцероген за људе”. Бројне научне студије доказале су да спада у супстанце код којих је свака доза, ма како мала била отровна за човека. Глифосат је дозвољен за употребу у Србији, баш зато што је компаније које су јаче од државе попут МК групе увозе на велико. Они су заправо генерални увозници таквих препарата. Прскање њива препаратима на бази глифосата, из године у годину доводи до тога да тој земљи малтене ништа више не може успешно да расте, па се добри резултати из почетних година замењују катастрофално лошим приносима. Тада се као опција појављују генетски модификовани засади који су способни да истрпе неограничено прскање тим препаратима. Управо то је и циљ компаније Монсанто којој заправо одговара да сви што више користе глифосат, јер то на крају значи исцрпљену земљу која ће трпети само њихова семена.

-Пратећи ко где колико користи купује и продаје овог производа нама је лако да направимо мапу подручја која треба контролисати. Пре свега би требало исконтролисати Костићеве усеве, јер се на његовој земљи и оној коју закупљује већ годинама све прска таквим препаратима, прича наш саговорник.

Иначе, у 90 одсто случајева сади се генетски модификована соја, после ње чест случај је ГМ кукуруз, уколико на кесици чипса пише да је коришћена “Формула 40” то значи да је пржен у уљу од семена ГМ памука који се код нас не сади, али не би требало ни да се увози, а тржиште је са њиме затрпано. У пивима у којима пише да садрже и кукурз, а из увоза су, можете бити сигурни да је у питању ГМ кукурз. На српском тржишту широко је присутна канола, која је заправо ГМ уљана репица која се користи као додатак пре свега хлебовима и другим пецивима, сосовима и појачивачима укуса.

Европска Унија врши константан притисак на Србију да промени Закон којим се штити од ГМО, док је наш увозни лоби нашао начин да наше супермаркете снабде тим производима и поред релативно добро написаног Закона који то брани. Тренутни српски прописи не дозвољавају ни производњу ни промет ГМО на нашој територији, али ако је сличност домаћих трговина са европским и америчким приближна, а имена глобалних прехрамбених конгломерата са декларација произвођача на то указују, онда је јасно да смо затрпани ГМО производима.

Поред већ проказаних кукуруза и соје, као огромне већине постојећих ГМО, одавно знамо да су у свету генетски модификовани и памук, детелина луцерка, уљана репица, шећерна репа. Генетски модификоване су и низ сировина које су или саставни део сточне хране или хране за људе.

Ни воће и ни поврће није мимоишао тај ризичан инжењеринг. На листи одобрених од стране америчке Агенције за храну и лекове – ФДА (Фоод анд друг администратион) налази се ГМ варијетет шљиве, диње, папаје, тикве, парадајза, кромпира и купуса…

Многи од тих производи су већ стигли на полице наших супермарктеа, баш као што су и семена дошла до неодговорних произвођача.

Глобални еколошки узбуњивач Гринпис (Греенпеаце) и аустралијски Труефоод.орг су 2009. године издали листу произвођача и марки алкохолних пића на свом терену на којима су одвојена ГМ, односно потенцијално ГМ пића од оних која су вероватно нон-ГМ.

Како је могуће да су и пива, вина и ракије “загађени” ГМО? Па, лако, и она се праве од житарица! Штавише, данас се многи произвођачи пива не држе чувеног немачког “Реинхеитсгебот-а” (Закона о чистоти пива) па уместо “чисте” комбинације вода-хмељ-јечам-квасац, у њу рутински убацују и кукуруз, чак пиринач.

То се дешава чак и у самој Немачкој, показује истраживање Института за заштиту животне средине из Минхена, који је дао аларм, додуше не због саме ГМО већ присуства канцерогених пестицида попут глифосата. А, кукуруз је, ако не први, онда сигурно други на листи ГМ производа. Зато, пре него што попијете инострано пиво из флаше или лименке, добро погледајте декларацију. Неће баш писати да ли су састојци ГМО, али и обавештење да пиво има кукуруза је довољно за узбуну. Обавештење на декларацији код нас не стављају сви произвођачи и када га има, али они који се држе јечма истичу да кукуруза код њих нема.

Слична је ситуација и са разним ракијама и ликерима, који такође могу имати кукурузну или сојину “базу”, док код вина ГМО могу бити коришћени као помоћна средства у процесу производње, или се у њима могу наћи остаци хербицида прављених за ГМ биљке.

Можда су неки произвођачи нешто променили у свом приступу, али на тој листи су од пива “Цорона” и “Фостерс” и “Милер”, затим од ликера, вотки и вискија чувени “Бејлис”, “Абсолут”, “Смирноф” и “Блек џек бурбон”, а све популарнијих сајдера рецимо “Стронгбоу”.

Повремено се на некој “црној листи ” нађу и друга имена, попут америчког “Бадвајзера” коме је Гринпис нашао трагове ГМО пиринча, или чак иконе пива – “Гиниса”, који је у међувремену престао да користи високофруктозни кукурузни сируп.

Наравно, ништа боља ситуација није ни код содаџија – Кока Коле, Пепсија, Швепса, Нестлеа…

Чоколаде, кекс, разни слаткиши и сладолед – већина ових производа у свету данас је у направљена од или уз помоћ генетички модификованих организама. Ни ову информацију, наравно, нећете наћи на декларацијама: прво јер се њихов крајњи удео подвлачи под законски минимум за ГМО обележавање (0,9%), а друго – јер адитиви по прописима и не подлежу обележавању.

Тако је и најава компаније Марс инкорпоратед (произвођач марки “М&М’с”, “Сницкерс”, “Марс”, “Милкy wаy”, “Тwиx”) да ће обележавати своје производе у САД због нових закона о ГМО у појединим државама (Вермонту нпр.), више маркетиншки трик него озбиљно повиновање жељама купаца.А, колико може да буде озбиљно види се из јануарске најаве бразилског министра финансија да ће шест великих компанија, међу којима су и Нестле и ПепсиЦо, бити новчано кажњене јер нису означиле своје ГМО производе на тамошњем тржишту. Шећерна трска и репа нису једине ствари које храну чине слатком. Ту су и заслађивачи који се добијају из кукурузног сирупа или чак кромпира. Уз то, ензими који претварају кукуруз у глукозни сируп доминантно су добијени уз помоћ ГМО. Гликозни сируп, надаље, је база за многе састојке слаткиша: декстрозу, замене за шећер у жвакама као што је Орбит, или у малтодекстрину…

Када уживамо у слаткој пуноћи чоколаде, сладоледа или неког другог индустријског десерта не можемо избећи ни соју. Лецитин, који се из ње добија, није једини “обавезан састојак” са декларације наше омиљене посластице. Ту су обично и разне масноће и уља која долазе са истог извора, а користе се и код производње маргарина, мајонеза…Не заборавимо да ћемо јести соју и из куповних резанаца, супа, дијеталне хране, имитација млека…

Много наивности (или “наивности”) у науци стоји иза гурања ове нове технологије. Пре тридесет година нисмо знали да када убацимо ген у другачији геном, геном реагује на то.

Микробиолог на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу, Дејвид Вилијамс, тим поводом каже: “…Данас сви знамо да геном није статична средина. Убачени гени могу да се трансформишу на мноштво различитих начина, и то генерацијама касније. То може да значи и да се потенцијално отровне биљке провуку кроз тестирање као безбедне” И професор са катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду, Миодраг Димитријевић, теоријски се слаже са овим. Постоје и научна истраживања са различитим резултатима у вези с ГМО – од мутација, канцера и преране смрти код лабораторијских животиња, а научници пораст броја оболелих од рака у целом свету повезују са све већом присутношћу ГМО у исхрани људи!

Професор Димитријевић подсећа: “…Као неко ко се 35 година бави генима могу само рећи да смо ми оно што једемо. То значи да оно што данас једемо нас одређује, и то не за наших живота, него и за наше наследнике у неколико генерација. Човек је до неолита био само ловац и као такво, његово тело није подносило лактозу. И данас, 9.000 година касније, имате људе нетолерантне на млечну киселину. То довољно говори како се ствари споро мењају, али и како дуго остају у нашем организму…” Дуго су научници мислили да оно што једемо “не остаје у организму”, али новија истраживања (последњих 6 до 7 година) показују да у нашем крвотоку остају елементи ДНК и РНК из хране коју смо јели. А тек колики је утицај на нашу цревну флору и бактерије с којима живимо…

Код вештачки модификованих гена проблем је што страни ген, онај који се убацује у биљку, има део који “гаси” и “пали” његову функцију, па онај који је регулише, па онај који је задужен за “транспорт”. Све те функције могу доћи и од различитих убачених гена, као код (злогласне ) Роундап соје – од бактерије, вируса и (цвећа) петоније. Шта ту све може да се догоди временом, нико не зна.

“На кратак рок већа је опасност од тоталних хербицида који су постојали и пре ГМО, али су са њима почели да се масивно користе. А њихов је задатак да спрече биљку (коров) да производи аминокиселину која је одржава у животу. А ту су још раширенији нитрати и нитрити, састојци хербицида који су јака мутагена средства”, изјавио је раније проф. Димитријевић.

Према студијама професора доктора Арпада Пустаиа откривено је како су пацови који су јели ГМ кромпире имали оштећени имуни систем. Њихова бела крвна зрнца реаговала су спорије од белих крвних зрнаца пацова који су јели генетски немодификовану храну због чега су постали осетљивији на заразе и болести. И други органи повезани са имуним системом као што су тимус (грудна жлезда) и слезена показивали су нека оштећења. Пацови храњени ГМ храном имали су мање и слабије развијен мозак, јетру и тестисе. Други пацови имали су повећане органе између осталих гуштерачу и црева. Неки су показивали делимичну атрофију јетре. Поред тога значајне структуралне промене и размножавање ћелија у желуцу и цревима пацова који су јели ГМ храну указивале су на повећану могућност развоја рака. Након само десет дана на пацовима су примећени озбиљни здравствени поремећаји. Неке од тих промена биле су присутне и након сто десет дана (периоду који одговара раздобљу од десет година људског живота).

А 1. ГМО лобисти и њихова посла

Судећи по јавним наступима најутицајнији ГМО лобиста у Србији данас је Тања Мишћевић, званични преговарач Србије са Европском унијом. Према ранијем писању “Зелених новина” инернет блогера финанисрање и промоцију ГМО финансирала је и компанија “Викторија Група”. Позната фирма за увоз и дистрибуцију ГМО семена „Викторија група” и медији блиски криминогеној Демократској странци, у крајњој намери усмерени су на економско слабљење државе, а пре свих основних пољопривредних произвођача.

– Фамозна СП Лабораторија, која је у саставу злогласне „Викторија групе”, урадила је својевремно анализе млека и објавила лажне резултате о присуству афлатоксина на наговор Горана Јешића, због чега је Јешић кривично гоњен због узнемиравања јавности, пише на овом блогу и наводи се да је један од циљева целе акције био је да се на мала врата уведе у Србију ГМО семе житарица које су, наводно, „отпорне на сушу” и које због тога не садрже афлатоксин. У сенци целе ујдурме стајали су и угрожени тајкунски интереси.

-Да је превише случајности на овако малом простору, говори нам и то да су највећи финансијери ГМО лобиста тајкуни Милан Беко и Мирослав Мишковић. Оно што је интересантно јесте да је силом прекрштене политиканте из Нове демократије односно Либерала Србије тј. како се сада лажни „Зелени” Србије зову из нужде, током 2011. године, званично донирала злогласна фирма за увоз и дистрибуцију ГМО семена ”Викторија група” са 616.000,00 динара, као и ”Нова лука” ДОО, ћерка фирма ”Луке Београд” АД, са нешто више од 350.000,00 динара, пише на поменутом порталу, а ако томе додамо и име Миодрага Костића званичног заступника компаније Монсанто за Србију, то би онда могао да буде списак најутицајнијих ГМО лобиста у нашој земљи. Наравно списак је отворен и на њега се могу додавати имена попут Драгана Гламочића саветника председника државе за пољопривреду….

Извор

Напишите свој коментар и мишљење

Будите читалац са мишљењем, Поделите став са пријатељима!

Powered by Facebook Comments