Дејан Костић из Велике Плане, Отац коме је Србија узела јединог сина

1
4617

Већ је рекли би устаљена пракса да судство и после реформи не функционише ништа другачије него и пре реформи, По кумовским пријатељским и комшијским аршинима се доносе судске одлуке пресуде и правоснажна решења, на које опет неко има право на непоштовање а неко пак не.

Случај обесправљеног оца Дејана Костића из Велике Плане још је један случај, који је уздрмао јавност Србије али не и надлежне институције које би требало да се баве својом делатношћу.
Дали је то нормално? да у једној демократској (како је називају политичари Србије) држави, ниједан случај нанесене пеправде и обесправљења појединца а без правног основа, у држави каква је Србијy неможе да се реши и добије завршни судско правни епилог, без учешћа медија, јавности и друштвених мрежа.
Дали се судство Србије и институције као што су центри за социјални рад као што је ЦЗСР Велика Плана (у многим случајевима у том центру је видјена упадљива самовоља и бахатост директорке и њених подредјених службеника који доносе одлуке не по слову закона већ по својој слободној вољи и процени)Дали су центри за социјални рад постали власници наше деце коју по својим личним мишљењима, расположењима и својим личним одлукама а не по слову закона, могу да доделе родитељу кога они изаберу па чак и родбини али не ретко и хранитељским породицама које су неадекватне и нестручне за чување васпитање и помоћ деци коју одгајају.

Стицајем околности (до пре 7 година сам живео у том градићу) и видевши емисију распитао сам се код познаника и добио следеће информације, Dejanovi roditelji su онај профил људи који држе до части, породице, и људско моралних вредности. Дејанов отац је (шлогиран) човек који је био изузетно привржен свом сада већ отетом унуку, а Дејанова мајка је била бака коју сваки унук може да пожели, и која је пазила на њега више него и мајка (лично сам се уверио и своја уверења и видјено сам спреман изнети и на суду) и која је том милом детету испуњавала све прохтеве чак иако стара жена се играла са њим и трчала као да је најбољи друг а не бака свом унуку.

Ево то сам сазнао од бар десетак људи из Велике плане које сам позвао и распитао се о Дејану Костићу као оцу и његовој породици.

Видимо да је цео случај дошао и до телевизије, до многих штампаних и електронских медија, али никако и до институција државе а и локалне самоуправе у Великој Плани. Питамо се дали још увек постоји устав, закон, судство, институције и оно најважније ЉУДИ.

Дали и ако јесте, ко је дао право радницима центра за социјални рад на безобзирно и безобразно понашање?.
Ко је дао право полицији Србије да градјанину кажу да је досадан?
Ко је дао право право суду да не спроводи сопствене одлуке?
Ко је дао право мајци да не поштује судску одлуку?
Ко је дао право мајкиним родитељима да се понашају као родитељи свог унучета.
Ко има право на васпитање, одгајање и бригу о детету ако не родитељи.

Дали су сва та права која су незаконита дала држава Србија, која је те законе и донела?
Дали је то право дала локална заједница у Великој Плани

ДАЛИ НЕКО ОД ОВИХ ПИТАЊА У СРБИЈИ ИМА ОДГОВОР
Наша редакција ће наставити да прати овај случај а исте гаранције смо добили и од неколико водећих интернет портала са најпосећенијих српских медијских сајтова.

Док траје овај пакао од интитуциналне спрдње Србије отац и даље чека на раскрсници…… раскрсници која треба да му донесе осмех на лице, пуно срце и РОДИТЕЉСКО ПРАВО, и Раскрсница која треба да му врати СИНА

Screenshot_2И ДАЉЕ ЋЕ ДЕЈАН СТАЈАТИ НА РАСКРСНИЦИ ЧЕКАЈУЋИ СВОГ СИНА ДОК СЕ ДРЖАВА ИГРА ДЕТЕТОМ, ОЦЕМ ДЕЈАНОМ И СТРПЉЕЊЕМ ГРАДЈАНА СРБИЈЕ.

 

 

 

emisija na Prva tv

Аутор текста: Горан Урошевић
Чивијаш радио Шабац
Србија у лице

1 KOMENTAR

  1. Svaka čast na objavi Dejana Kostića.Ali nažalost nije jedino u Velikoj Plani da tako rade isto se radi i u Šabcu .Diskriminacija očeva je sve veća i veća .Zlonamernim majkama socijalni radnici pomažu na otudjivanju dece .1oo ooo očeva u Srbiji nevidja svoju decu .Hvala Dejanu što je ovo javno izneo .