Председник општине Бачка Паланка Александар Ђедовац упутио је ургенцију Министарству културе Републике Србије, којом тражи да убрза прикупљање и израду неопходних аката, како би Влада могла да донесе одлуку о проглашењу археолошког локалитета „Хазарска некропола“ културним добром од изузетног значаја за државу.

Ђедовчев допис уследио је два месеца након што је Влада Србије прихватила иницијативу општине Бачка Паланка.

„Хазарска некропола је изузетно важан пројекат за општину Бачка Паланка. Наш циљ је да што пре буде стављена на Унескову листу заштићених културних добара. У исто време, намеравамо да из развојних фондова Европске уније тражимо средства како би изнова покренули археолошка истраживања и изградили највећи музеј Хазара на свету. Према до сада утврђеним чињеницама ради се о највећој насеобини Хазара у свету, која је бројала око 40.000 становника, колико броји данашња Бачка Паланка“, наводи се између осталог у писму Ђедовца Министарству културе.

Археолози који су открили хазарски град и некрополу и близини Челарева упоређују то откриће с Атлантидом и проналаском Мачу Пикчуа.

Реч је о изгубљеном граду несталог митског народа. Која земља може да се подичи таквим проналаском? Пошто је наша амбиција да постанемо најатрактивнија туристичка дестинација у Војводини, Србији, али и региону, оживљавање „Хазарске некрополе“ и њена светска промоција олакшаће нам посао, каже Ђедовац.

Како каже у наредним месецима општина ће упутити званичне дописе институтима за Хазарологију у Русији и Израелу како би их обавестили о могућности покретања нових археолошких истраживања која су обустављена почетком 90-тих година прошлог века, због санкција и грађанског рата.

„Зато је неопходно да Министарство културе, Влада, и све остале институције у земљи схвате значај и потенцијал „Хазарске некрополе“, и што пре донесу потребне одлуке“, каже Ђедовац.

Аварска, хазарска и словенска некропола у Челареву

Аварска некропола или Челарево је археолошки локалитет у близини истоименог града, јужно од Бачке Паланке. Налазиште, које је датирано у крај VIII и почетак IX века, обухвата насеље са некрополом у којој је откривено око 650 гробова који су припадали трима различитим етничким групацијама. Сам локалитет се данас налази под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја[1][2], али се и поред тога земља са тог простора користи за израду опеке, чиме се директно угрожава само налазиште[2].

Истраживања локалитета су започета 1972. године, на месту које се налази 500 метара северно од леве обале Дунава и на њему је откривена некропола са око 650 гробова који су припадали трима различитим народима који су на том простору живели истовремено. Уз сам Дунав, откривени су трагови насеља које се пружало дужином од 4 километра, а у његовом склопу је откривено и неколико златарских радионица. На основу анализе пронађених остатака, гробови, а самим тим и сам град, су датирани на крај VIII и почетак IX века.

Народ шаманистичког веровања (Авари) је правио гробове правоугаоног облика са равним дном у који је покојник сахрањиван без или у сандуку, док су му под ноге смештане зделе са храном и пићем. У склопу ове групе гробова, издвајају се гробови у којима су сахрањивани коњаници. У њима су поред самог покојника, пронађени остаци ритуално жртвованог коња, покојников богато украшени кожни појас и опрема за јахање (седло и богато украшен оглав).

Народ јудаистичког веровања (Хазари) је правио гробове са нишама који су означавани римским опекама на којима су урезиване меноре, етрози и лулави. Пронађено је и неколико натписа, који су противмачени као Јехуда или Јахве и Израел.

Словени су правили плитке гробове у којима су пронађени скромнији гробни прилози у односу на оне који су припадали другим двема групама. Међу овом групом гробова пронађене су и урне у којима су се налазили спаљени остаци покојника.

(vojvodjanskenovine.rs, sr.wikipedia.org, преузето са  – magacin.org)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here