Биткоин може постати дигитално злато

0
8

„1.000 пута брже и 100 пута јефтиније“, тако је једним ударцем Александар Бородич, оснивач блокчејна „Универса“ и једaн од главних светских стручњака у области ове технологије, демантовао ширење лажног мишљења о спорости и скупоћи блокчејна. Управо слика о малој брзини и високој цени технологија још увек кочи њену широку примену.

„Универса“ је недавно основана компанија, путем које Александар Бородич планира да промени ситуацију на тржишту блокчејна.

„Мислим да је блокчејн нови технолошки талас, који ће без сумње променити наш живот и то се тиче како послова предузећа и владе, тако и нас, обичних људи.“

Заиста, технологија блокчејн отвара бројне могућности, перспективе и економске користи за банкарски сектор у широком смислу: могућност да се готово моментално склопе и одраде послови уз минималне трошкове, а уз све речено чак не може доћи до фалсификовања. Примена технологије се не ограничава само на банкарску сферу, у блиској будућности очекује се њена примена и у другим секторима економије.

Биткоин је тек једна од криптовалута, односно један од појавних облика блокчејна и управо захваљујући њему ова валута је постала широко популарна и привукла је пажњу и оних инвеститора који се не разумеју у високе технологије.

„Људи верују да биткоин може постати дигитално злато. Најпре понуда је ограничена и ако се тренд поверења према биткоину настави, онда ће његова цена у дугорочној перспективи само расти. А за сада бележимо раст интересовања на дневној основи.“

И чак ако медијско-финансијска будућност не делује увек ружичасто, Александар Бородич је оптимистичан:

„Блокчејн је технологија. Када су 2000. године пропале све интернет компаније, сам интернет је опстао. И на све то, сведоци смо да су крупне интернет компаније ’Амазон‘, ’Гугл‘, ’Епл‘ данас готово најјаче фирме.“

Ипак, управо се ови такозвани ГЕФА гиганти („Гугл“, „Епл“, „Фејсбук“ и „амазон“) врло опрезно односе према технологији блокчејн. Нису сви благонаклони. Осим тога, постоји мишљење да може доћи до „уберизације Убера“, као што је ГЕФА својевремено „уберизовала“ остале играче у другим секторима. Александар Бородич не искључује такву варијанту: „То је, наравно, само један од многих могућих сценарија.“

А заправо може се појавити још више криптовалута, посебно ако се узме у обзир чињеница да је неколико држава буквално „залепило“ за блокчејн и у смислу тржишта роба, али и каматних стопа. По мишљењу Александра Бородича, то да ће Русија пре или касније прећи са папирне на дигиталну валуту јесте више него очигледно, једино засад није јасно шта ће стајати иза те валуте, односно чиме ће она бити подржана.

„У Русији би иза валуте могла да стоји нафта или неки други национални ресурси. У том случају би свако ко поседује криптовалуту знао тачну њену цену изражену кроз неку другу вредност, на пример цену нафте“.

Русија са великим ентузијазмом гледа на иницијативе оних који креирају нове технологије. Министар веза и комуникација је у октобру прошле године изјавио да би Русија могла да уведе у оптицај крипторубљу. То не чуди, јер у европским оквирима Русија заузима прво место у области развоја дигиталне инфраструктуре, а Москва је један од технолошки најразвијенијих градова. Не би било чудно ако блокчејн ускоро буде играо важну улогу у држави.

Према речима Александра Бородича, „у 70 одсто случајева, они који се баве блокчејном говоре руски“. То не значи обавезно да они живе на територији Русије, али је то ипак потврда значаја овог сектора за државу, тим пре што у развоју ових и сродних пројеката активно учествују руски универзитети.

Српски портал – Србија у Лице