Зашто је сада Америци потребан човек са српском крви на рукама

0
26

Рамуш Харадинај као човек ослобођен од потернице Интерпола користан је како би могао у овом тренутку потпуно да учествује у остваривању геостратешких и политичких циљева САД, наводи Марко Ницовић.

Рамуш Харадинај је слободан човек! Наиме, Интерпол је, како тврди косовски министар правде Абелард Тахири, а преносе медији, уклонио премијера непризнатог Косова са списка особа тражених на основу међународне потернице коју је издала Србија. Тахири је изјавио да је о овоме добио јуче информације, а да је осим за Харадинајем, Интерпол укинуо потернице за још 18 особа са Косова за којима је Србија расписала потернице.

„Након ове одлуке, сви су слободни да путују изван Косова без икаквих проблема“, рекао је Тахири.

Иако на Косову тврде да је ово последица њиховог захтева који су упутили Интерполу после хапшења Харадинаја у Фрацуској, Марко Ницовић, члан Светске асоцијације шефова полиције, за Спутњик каже да Косово на то није могло да утиче, а да сам Интерпол не може да одлучи да укине неку потерницу.

„По Конвенцији Интерпола, само земља која је расписала потерницу може и да је укине, у овом случају Србија. Верујем да је ово последица америчког притиска на Србију да повуче те потернице, јер је непримерено да неко ко учествује у преговорима са Србијом буде на потерници“, верује Ницовић.

Он каже да скидање са потернице не значи аутоматско одустајање од тужбе те државе по којој је потерница и подигнута, али да то сигурно води ка њеном анулирању.

Ницовић, такође, верује и да су остали који су скинути са потернице људи из Харадинајевог окружења и да је вероватно он тај који је и сугерисао ко све треба да буде скинут са потернице Интерпола.

„Америци је потребан Харадинај као слободан човек, како би у овом тренутку могао потпуно да учествује у остваривању њихових геостратешких и политичких циљева“, наводи Ницовић.

На питање, да ли ће ово и на који начин утицати на Специјални суд за злочине ОВК, то јест, да ли ће с обзиром на ову одлуку тај суд разматрати злочине за које Србија терети Харадинаја, Ницовић каже:

„Ако имате на челу суда тужиоца који је Американац, они ће сигурно у одређеном моменту, ценим веома скоро, и остала лица која су у политичком естаблишменту Косова скинути са свих могућих потерница, а самим тим их спасити од опасности да им буде суђено за било које кривично дело из тог ратног периода“, убеђен је Ницовић.

Адвокат Божо Прелевић подсећа да је фрацуски суд донео одлуку у вези са Рамушем Харадинајем, који је тамо био ухапшен по српској потерници са Интерпола.

„По Интерполовој потерници је поступљено, наши државни органи из неког разлога ту оптужницу нису довољно документовали, по налазу француског суда, дакле, нису нашли основе сумње да је он извршио та дела и они су по тој оптужници већ поступили“, каже Прелевић.

Подсећања ради, Харадинај је ухапшен у Француској по потерници коју је издала Србија 4. јануара ове године. Притворен је у Колмару, али је пуштен после више од четири месеца — 27. априла суд у Колмару одбацио је захтев за естрадикцију Харадинаја Србији, после чега је овај пуштен на слободу.

Потом су косовске власти затражиле повлачење потернице против Харадинаја и свих других особа с Косова које је Интерполу доставила Србија, оцењујући да се ради о неоснованим, незаконитим и политичким оптужбама и потерницама. Харадинај је такође био оптужен пред Међународним судом у Хагу за злочине у бившој Југославије, али је ослобођен од свих тачака оптужнице. Он је одмах након објављивања оптужнице 8. марта 2005. године поднео оставку на функцију премијера коју је обављао тада, само 100 дана, и добровољно се предао Хашком трибуналу. У првом суђењу Харадинај је 2008. године проглашен невиним, док је у другостепеном поступку 2012. године ослобођен оптужнице

Харадинај је био вођа специјалне јединице ОВК „Црни орлови“, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани. Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. године на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.