Буџет за 2017. годину – Стижу рате кредита на наплату а пара нема

0
39

Укупни планирани расходи у Буџету Републике Србије за 2017. годину су хиљаду и 93 милијарде динара, или нешто мање од девет милијарди евра, док су недостајућа средства 246 милиона евра. Само за камате планиран је расход милијарду и 90 милиона евра, а за нето зараде свих запослених милијарду и 250 милиона евра. Србија мора да се задужи 6,96 милијарди евра, узимањем нових кредита да би из тих средстава вратила доспеле кредите у износу од 6,4 милијарди евра, те са разликом од 560 милиона евра покрила планирани дефицит буџета, што износи 6,15 одсто планираних расхода. Данас јавни дуг Србије достиже око 24 милијарди евра и скоро три пута је већи од укупног годишњег буџета. Укратко речено, Србија је поражена без испаљеног метка. Економски је сломљена, њени привредни ресурси уништени, становништво сиромашно и старо, а природни ресурси стављени на располагање странцима.

Влада Републике Србије из сопствених средстава републичког буџета није у стању да финансира никакву модернизацију и реконструкцију, а посебно изградњу нових објеката (већ се за сва та инвестициона улагања наново задужујемо), у области:

• Електропривреде,

• Преноса и дистрибуције ел. енергије,

• Путоградњи,

• Железници

• Гасоводима,

• Авиосаобраћају,

• Изградњи и реконструкцији клиничких центара,

• Емисионој техници,

• Контроли лета,

• Фиат Аутомобили Србија и РТБ Бор,

У прегледу који чини попис укупних директних и индиректних задужења Републике Србије у износу од 24,59 милијарди динара, који су дати у прилогу републичког буџета за 2017. годину, само емитоване државне хартије од вредности на домаћем тржишту у динарима достигле су на крају 2016. године 5,2 милијарди евра (641,2 милијарде динара) и у њима на те обвезнице уговорена каматна годишња стопа износи од четири до десет одсто. На обвезнице са двогодишњим доспећем камата је четири до шест одсто годишње, на обвезнице са трогодишњим доспећем шест до десет одсто, годишње, на петогодишње обвезнице осам до десет одсто годишње, на седмогодишње 5,75 до десет одсто и на обвезнице са десетогодишњим доспећем десет одсто годишње. У 2017. години доспева главница ових емитованих обвезница у динарима у износу од 205,2 милијарде динара, или око 1,66 милијарди евра.

На емитоване државне хартије од вредности у еврима, чија укупна емисија износи 2,94 милијарде евра, припадајућа камата је од један до 5,85 одсто годишње. За обвезнице са 53-недељним доспећем 0,79 до 1,57 одсто годишње, на обвезнице са двогодишњим доспећем један до четири одсто годишње, на трогодишње два до 4,5 одсто, на петогодишње 2,5 до 4,5 одсто, на десетогодишње 3,5 до пет одсто и на 15-годишње 3,75 до 5,85 одсто годишње. У 2017. години доспева главница ових емитованих обвезница у еврима у укупном износу од 930 милиона евра. За противредност главнице обвезница које доспевају у 2017. години држава из буџета мора издвојити 2,6 милијарди евра, плус припадајућу камату.

Почнимо од издатака за камате планираних у републичком буџету за 2017. годину, по ком основу је планиран износ од милијарду и 90 милиона евра. Тако расходи по основу камата учествују у укупним планираним расходима 11,03 одсто. О коликој суми се ради најбоље потврђује чињеница да је за нето зараде свих запослених који се финансирају из републичког буџета за 2017. годину планирано милијарду и 250 милиона евра.

За Министарство одбране планирано је 58,9 милијарди динара, или 3,1 милијарду више у односу на претходну годину (5,5%), а за Министарство унутрашњих послова 66 милијарди динара, или 4,2 милијарде динара више (6,9%). Дакле, за ова два министарства која запошљавају 78. хиљада лица (одбрана 33 хиљаде, унутрашњи послови 45 хиљада), планирано је издвајање 125 милијарди динара, а за расходе за камате 134 милијарде динара, или девет милијарди динара мање за ова два министарства.

Републички буџет за 2017. годину је 9,1 милијарду евра и мањи је од 1,5 хиљада евра годишње по становнику, те тако сиромашан буџет не би требао служити да покрива промашаје претходних и овог режима, посебно у јавним предузећима, локалној управи и неким министарствима.

Приходи и примања буџета за 2016. годину су 997,4 милијарде динара, или више него у буџету за претходну годину 73 милијарде динара, што чини 7,3 одсто већи планирани приход, док су приходи и примања за 2017. годину хиљаду и 93 милијарде динара и планирани су да буду већи од претходне године за веома висок раст, од скоро 11 одсто. Ако је планирани бруто друштвени производ за наредну годину 4.396,7 милијарди динара (35,5 милијарди евра), то значи да су планирани расходи у буџету за ту годину од 1.092,9 милијарди динара, достигли учешће од 24,78 одсто планираног бруто друштвеног производа Србије. По закону тих 45 одсто максимално дозвољеног учешћа јавног дуга у БДП значи да је законом дозвољено максимално задужење државе од 16 милијарди евра, а не 24 милијарди евра.

Република Србија је у 2016. години планирала ново задужење за још 121,7 милијарди динара, или нешто мање од милијарде евра. Дуг Републике Србије на дан 31. октобра 2015. године износио 22,2 милијарде евра, а годину дана касније, тачније 31. октобра 2016. године, износи 24,3 милијарде евра, или више 2,1 милијарду евра.

У овом буџету планирано је ново задужење за још 560 милиона евра. Данас јавни дуг Србије достиже око 24 милијарди евра и скоро три пута је већи од укупног годишњег буџета, што морамо признати, је веома, веома високо, а и стопа учешћа јавног дуга у БДР је одавно нешто нижа од 78 одсто, ма да је законом утврђена на максималном нивоу од 45 одсто учешћа у бруто друштвеном производу.

Преостале обавезе према Париском и Лондонском клубу Обавезе према Париском клубу су 1,3 милијарде евра, стим да последња рата по овом аранжману доспева 22.03.2041. године, док су обавезе према Лондонском клубу 178,2 милиона евра, а последња рата доспева 01.11.2024. године.

Које су највеће директне обавезе Републике за инфраструктурне објекте

Кредит кинеске Еxпорт Импорт банке:

Реконструкција и модернизација пруге Бгд – С. Пазова 320 милиона евра

Обилазница око Београда 230 милиона евра

Пројекат изградње аутопута Сурчин – Обреновац 198 милиона евра

Аутопут Обреновац – Љиг 133 милиона евра

Мост Земун – Борча 183 милиона евра

Термоелектрана Костолац 292 милиона евра

Светска банка дала је Републици зајмове 4 пројеката 390 милиона долара и четири пројекта у вредности 407 милиона евра

Европска инвестициона банка четири зајма Републике 313 милиона ЕУР (за клиничке центре 50, за унапређење објеката правосудних органа 26, за реконструкцију жел. пруге НИШ-Димитровград 36,7 и Апекс кредитна линија 200 милиона евра)

Банка за развој Савета Европе дала је зајам Републици 45 милиона евра

Немачка развојна банка дала је зајам Републици 37 милиона евра (за развој тржишта биомасе 20 и за програм водоснабдевања и канализације у општинама средње величине 17 милиона евра)

Република Турска одобрила је Србији зајам за путну инфраструктуру у мање развијеним општинама 16 милиона УСД

Остале директне највеће обавезе Републике Србије достигле 2,5 милијарде евра

Влада Емирата 912 милиона евра Влада Руске Федерације 412 милиона евра

Влада Ајзерберџана 253 милиона евра

Влада Кувајта 308 милиона евра

Влада Либије 40,7 милиона

Кредит за Коридир X од ЕИБ 285, од ЕБРД 57,1 и од ИБРД 224,8 милиона евра

За која јавна и друга предузећа Република Србија враћа кредите

За ЈП Србијагас код домаћих банка у власништву иностраних лица, као и код наше Комерцијалне банке по основу 21 кредитне партије држава је дала гаранције за повраћај кредита и плаћање камате у износу од 347,4 милиона евра, од чега доспева главница у 2017. години у износу од 145,5 милиона евра. Поред тога према Закону о преузимању обавеза ЈП Србијагас према НИС-у укупан износ дуга је 123 милиона евра, од чега прва рата за 2017. износи 61,5 милиона евра, а последња рата доспева 31. маја 2018. године. Такође, ЈП Србијагас има инострани кредит у износу од 28,9 милиона евра од ЕБРД, а у 2017. години доспева главница овог кредита у износу од 5,3 милиона евра, као и шест кредитних партија код банака у Лондону, Амстердаму и са Малте у укупном износу од 82,6 милиона евра, од чега у 2017. години доспева 62,5 милиона евра. Дакле, само за ово јавно републичко предузеће држава је дала гаранције у износу од 581,9 милиона евра, а у 2017. години планирано је да се отплати 274,8 милиона евра.

За ЈП Путеви Србије дате су гаранције за десет кредита у износу од 397 милиона евра, а у 2017. години доспева за враћање 34,7 милиона евра (од чега за мост код Бешке 25,4 за обилазницу око Београда 78,2 милиона евра). За Електропривреду Србије дате су гаранције за 14 кредита у износу 415 милиона евра, а у 2017. години доспева за враћање 10,5 милиона евра (од чега за реструктуирање ЕПС-а 200, за Колубару 60 милиона евра)

За Железницу Србије дате су гаранције за седам кредита у износу од 213,5 милиона евра,

А, у 2017.- години доспева за враћање 15,8 милиона евра (од чега је за железнички Коридор X намењено 27, набавку возних средстава 25, а остало за обнову железничке инфраструктуре).

За Аир Сербиа дате су гаранције по седам кредита од банака у земљи у износу од 26,5 милиона евра, од чега у 2017. години доспева 10,1 милион евра.

За Град Београд обнова београдског језгра ЕИБ кредит 71 милиона евра

Наменски кредит Републике за Фиат преостао износ 112 милиона евра

Наменски кредит за Град Београд Мост на Сави 147 милиона евра

За РТБ Бор финансирање изградње нове топионице 125 милиона евра

За Галенику три домаћа и један ино кредит 28 милиона евра

За Агенцију за контролу летења дата гаранција за 15 милиона евра

За ЈАТ Технику дата гаранција за домаћи кредит 5 милиона евра

Планирани приход од ПДВ на домаће производе опао са 34,04 у 2014. години на 26,39 одсто у 2015. години и на планираних само 21,41 одсто у 2016. години, док је за 2017. годину 22,9 одсто, а приход по основу ПДВ на робу из увоза 77,1 одсто, што значи да држава живи од прихода на увоз, као и да Србија све мање има сопствену производњу.

Укупни планирани приходи ПДВ за 2016. годину на робу из увоза је достигао је 333,3 милијарде динара, према планираном ПДВ на производе у земљи у износу од 90,8 милијарди динара. То значи да је ПДВ на робу из увоза достигао 78,59 одсто, а на производе у земљи само 21,41 одсто. ПДВ на додату вредност у земљи у 2014. години био је планиран 34,04 одсто, а за 2015. годину 26,39 одсто. Зар пад овог учешћа не говори о убрзаном опадању домаће производње и све већем ослањању на увоз, по ком основу држава остварује скоро 4/5 укупних прихода ПДВ на граници, унапред наплаћеним ПДВ. Опадање стопе учешћа ПДВ на домаћу производњу робе, је озбиљан знак потпуног уништења производних капацитета земље, а то што се ове две три године отварају иностране фабрике, уз обилату државну потпору, је знак да је то шрафцигерска и лохн конфекцијска производње, базирана на увозним компонентама, пример Фиата и бројних других погона.

Од акциза је планиран приход у износу од 271,4 милијарде динара, у односу на планирани у претходној години од 254 милијарде динара. То је знак преваљивања недостатка планираних прихода на терет пореских обвезника, како грађана тако и привредних субјеката и предузетника, посебно због већих прихода планираних за акцизе на нафтне деривате. У наредном прегледу јасно се види да се очекује посебно висок прилив средстава од осталих акциза, а то је уведене акцизе на електричну енергију у овој години, које су планиране у овом буџету 14,9 милијарди динара, или 120 милиона евра, што ће све пасти на терет грађана и других пореских обвезника.

Недовољно планиране субвенције за привреду, пољопривреду, путеве, туризам и културу

Под притиском ММФ и Светске банке да се на најмању меру смање субвенције за привреду и пољопривреду, Влада као да не очекује да ће у 2017. години морати послати на тржиште рада 40.000 запослених из друштвених предузећа која одлазе у стечај, па ће средства планирана у Транзиционом фонду бити бити недовољна. Укупне субвенције планиране су у износу од 1,55 милијарди динара мање него у буџету за претходну годину. За Железницу у 2017. години планирана мања средства у износу од 1,62 милијарде динара. За ЈП Путеви Србије планирана су мање субвенције за три милијарде динара, што верно показује дати табеларни преглед.

За Фонд ПИО издвајање 17,95% укупно планираних средстава, у износу од 201,6 милијарди динара (1,63 милијарде евра), док је за претходну годину било планирано издвајање од 219,8 милијарди динара, или око 1,8 милијарди евра.

За Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања планирано је 201,6 милијарди динара, што износи скоро 1,63 милијарде евра. То је највећи појединачни износ на страни расхода, који је достигао 17,95 одсто укупно планираних расхода у републичком буџету. Овако велика уштеда од 170 милиона евра остварена је бољом наплатом доприноса ПИО, што је квалитет, али и смањењем пензија пензионерима са средњим и већим примањима, који износ годишње достиже око 210 милиона евра.

За трансфер Републичком фонду социјалног осигурања у 2017. години планирано је 24,4 милијарде динара, или 197,6 милиона евра, што је у односу на Фонд ПИО мање 12 пута.

Укупних расхода буџета, у 2016. години планирано је 168,6 милијарди динара, или 15,07 одсто укупно планираних расхода републичког буџета. Дакле, за дотације Фонду ПИО, због уништене привреде, а посебно пољопривреде и рударства, издваја се 25,6 милијарди динара више него за просвету, науку и технолошки развој.

Планирана средства за коначно обнављање клиничких центара

За реконструкцију клиничких центара у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу планирана су недовољна средства у буџету, а наменски кредит из иностранства појели су бивши режими, па сада буџетским средствима се врши реконструкција објеката, а недостајаће средства потреба за набавку нове опреме.

И у овом буџету планирана давања за Фиат аутомобили и Аир Сербиа

Поново се планирају донације за Фиат Аутомобили Србија и Аир Сербиа, али сада нема наведено коме колико, иако је за претходну 2015. годину планирана нека врста донације од посебног значаја у износу од 8.133.325.000 динара, или 66,4 милиона евра.

Агенције, управе, канцеларије, фондови и други корисници буџета по предлогу за 2017. годину планирани су са 95,6 милијарди динара, или 8,19 одсто укупних планираних прихода буџета. У финансирању ових више од сто организационих јединица које се подмирују из републичког буџета по двадесет је канцеларија и управа, по десет дирекција и завода, девет канцеларија, седам агенција, по три су службе, савети и центра и други бројни организациони делови на које се усмерава 96,5 милијарди динара, док је за претходну годину било планирано 85,9 милијарди динара.

Иако је то 775 милиона евра, Влада ништа не ради на њиховом смањењу, или укидању, изузев што су нестала планирана средства за Агенцију за приватизацију, која се утопила у Министарство привреде, а претходне две године није успела да прода ниједно друштвено предузеће, па ни акције које има Акцијски фонд у скоро хиљаду продатих друштвених предузећа у последњих 15 година.

Миодраг К. Скулић, ТАБЛОИД

ИЗВОР: Србија данас

Напишите свој коментар и мишљење

Будите читалац са мишљењем, Поделите став са пријатељима!

Powered by Facebook Comments