УЖAС У БЕОГРAДУ! Мушкарац скочио са Бранковог моста

0
283

Један мушкарац тешко је повређен  након што је скочио са Бранковог моста на бетон на Новом Београду.

Пролазници су одмах контактирали дежурне службе и човек је превезен у Ургентни ценар.

Да ли смо емотивно истрошени, недовољно јаки или једноставно толико очајни, па да бег од стварности тражимо у самоубиству? Чињеница је да су ступци црне хронике испуњени вестима о људима који се свакодневно одлучују на овај корак.

Шта може човека да натера на овај очајнички потез? Разлога је много, безброј, али да ли је иједан проблем вредан тога?

У Србији је само од почетка 2015. године забележен велики број самоубистава, а пораст се бележи последњих неколико година.

Сваки индивидуалан случај иза себе има позадину, али обично се претпоставља која врста проблема примора човека да дигне руку на себе.

Антрополог Бојан Јовановић за Телеграф каже да је сваки случај индивидуалан и да је тешко уопштавати.

– Срећу сви ми доживљавамо на типизиран начин, а када смо несрећни то увек исказујемо на различит начин. Иза сваке личне трагедије појединца се потврђује то правило – каже Бојан Јовановић.

Он додаје да ако бисмо желели да установимо који су то разлози који најчешће нагнају појединца да дигне руку на себе, морали бисмо додатно да истражимо.

Оно што је свакако најзаступљеније може да се подведе под проблем социјалног статуса, економске ситуације, или неки други проблеми.

Наш саговорник истиче да је у појединим крајевима Србије, попут Војводине, број самоубистава и њихова учесталост повезан са климатским условима. Он додаје, да је у одређеном делу године код Војвођана заступљена депресија.

Према његовом мишљењу, наглом порасту броја самоубистава доприноси и дужничко ропство, психолошки моменти, као и разна лична разочарања.

– Сваким “скоком са зграде” појединац исказује своју личну трагедију – закључује Јовановић.

Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да је сваки случај самоубиства индивидуалан и да до њега најчешће долази у случајевима када појединац процени да је његов живот неподношљив.

– Много је разлога који људе могу да нагнају на то да дигну руку на себе. Људи не би смели да условљавају право на живот јер је оно безусловно. До овог чина доводе љубавни, породични, економски, али и многи други проблеми – истиче Миливојевић.

Foto-ilustarcija: Freeimages/wildan

Он каже да се многи нажалост везују за рокове и ако до одређеног тренутка, на пример Нове године као новог почетка, не успеју да реше свој проблем, онда се одлучују на овај очајничлки потез. Наш саговорник овим правда и велики број самоубистава која су забележена у јануару ове године.

– Сиромаштво је као један од најчешће навођених разлога самоубистава и самим тим пад квалитета живота. Све док се човек нада да ће бити боље, одолева, али чим схвати да нема излаза, одлучује се на овај корак – наставља Зоран Миливојевић.

Foto: Foter/Flickr/theIMEU

Психотерапеут Миливојевић истиче да је главни окидач самоубистава самопрезир и да пораст броја самоубистава указије на нешто што би могло бити друштвено условљено.

– Ако је наступио пораст случајева самоубистава врло је могуће да варијаблу која доводи до тога треба повезати са друштвеним околностима – завршава Миливојевић.

(Ј. Тетиковић)

Напишите свој коментар и мишљење

Будите читалац са мишљењем, Поделите став са пријатељима!

Powered by Facebook Comments